Godina 2024. je za evropske automobilske proizvođače bila sve samo ne “glatka vožnja”. Od problema sa profitima do rastuće konkurencije iz Kine, evropska automobilska industrija se suočava sa izazovima koji ih guraju na ivicu (ili su možda volan usmerili direktno u provaliju?). Da li su Stellantis, Mercedes, Volkswagen, BMW, Audi u krizi i da li Kina preuzima volan? Šta se zapravo događa i kako kineski proizvođači električnih automobila zauzimaju pol-poziciju na globalnom tržištu?

BMW: Od luksuza do glavobolje

Glavobolje BMW -a

Zamislite ovo: nalazite se u prelepom BMW X7, ali umesto luksuzne vožnje, motor vas vuče unazad. To je upravo ono što se dogodilo BMW-u ove godine. Operativni profit pao je za 61% u trećem kvartalu, a prihodi su zabeležili pad od 15,7%. Glavni krivac? Kina, koja se od glavnog tržišta pretvorila u noćnu moru. Dodajte tome probleme sa sistemima kočenja i dobijate recept za poslovni krah.

Audi: Kad Brisel nije bio sladak

Brisel za Audi

Audi je, sa druge strane, rešio da zatvori fabriku u Briselu i dodatno “zapali” svoj budžet. Operativna dobit pala je sa 1,8 milijardi evra na samo 106 miliona evra. Šta se desilo sa globalnom prodajom? Pad od 16%. Kada Audi, jedan od najpoznatijih luksuznih brendova počne da broji sitne pare, jasno je da je nešto krenulo naopako.

Stellantis: Veliki san o elektrifikaciji?

Elektrifikacija i Stellantis

Dok su se Stellantisovi menadžeri pravili važni sa svojim planovima za elektrifikaciju, stvarnost ih je udarila kao loša rupa na putu. Operativna marža pala je na samo 5,5-7%, a prognoze slobodnog novčanog toka govore o gubicima između 5 i 10 milijardi evra. Ako ovo nije “check engine” signal za celu industriju, ne znamo šta jeste.

Električna vozila: Kina ubacuje u petu brzinu

Dok Evropljani gube tržišni udeo, Kina radi ono što najbolje zna – preuzima. Kineski proizvođači električnih automobila, poput BYD-a, NIO-a i XPeng-a, bukvalno su eksplodirali u prodaji. Prodaja kineskih električnih automobila porasla je za 35% u 2024. godini, dok evropski proizvođači beleže stagnaciju ili pad. Kineski brendovi ne samo da nude pristupačnije modele, već i uvode inovacije koje evropski giganti ne uspevaju da prate.

Da li je jeftinije uvek bolje?

Bolje a jeftinije?

Kineski modeli poput BYD Atto 3 i NIO ET5 nude cenu koja je neprikosnovena. Dok recimo, evropski modeli poput VW ID.3 pokušavaju da osvoje tržište, prosečan kupac jednostavno ne može da ignoriše razliku u ceni. Kao što bi rekli naši ljudi: “Zašto bih dao 40.000, ili 50.000 evra, kad ovo isto radi za 30.000?”

Mercedes i Volkswagen: Gde su zapeli?

Mercedes-Benz i Volkswagen, tradicionalno simboli kvaliteta i prestiža, bore se sa opadajućom potražnjom. Prodaja njihovih električnih modela daleko zaostaje za kineskim rivalima. I dok se Mercedes bavi strategijama kako da prodaju luksuz, Kinezi već uvode sledeću generaciju baterijskih sistema.

Evropska industrija automobila: Gde je izlaz?

Da li evropski proizvođači imaju šanse da povrate svoj sjaj? Postoje neki koraci koje bi mogli preduzeti:

• Smanjenje troškova proizvodnje – Ovo je očigledno, ali izgleda kao da se niko ne trudi dovoljno.
• Inovacije, inovacije i još malo inovacija – Bez toga, Kina će nastaviti da dominira.
• Pažljivija definicija ciljeva – Fokus na specifične segmente poput luksuznih EV modela.

Kriza ili šansa?

Dok kineski automobili osvajaju svet, evropska industrija deluje kao da traži izlaz iz tunela bez svetla na kraju. Ipak, potencijal za povratak postoji. Samo je pitanje – hoće li se evropski proizvođači opametiti na vreme ili će im Kina zauvek preoteti volan?

Premašena granica od milion prodatih primeraka Tojotinog SUV-a C segmenta na evropskom tržištu. Uspeh dostignut drugom generacijom ovogmodela, dizajniranom, razvijenom i proizvedenom u Evropi

Tojota C-HR je u Evropi prodata u million primeraka, potvrdivši svoju poziciju jednog od najprodavanijih modela poznatog japanskog automobilskog giganta. Lansiran 2016. godine, privukao je pažnju nekonvencionalnim dizajnom, zabavnim karakterom u vožnji i vrhunskim kvalitetom. Svojim smelim izgledom oštrih ivica, koji podseća na dinamične linije sportskog kupea, postavlja nove standarde dizajna u evropskom C-SUV segmentu.

Dizajn glavni prodajni adut

Prepoznatljiv izgled ovog modela zaslužan je za pozitivnu promenu percepcije Tojote u Evropi. Više od polovine kupaca navode stil ovog automobila kao presudni razlog za kupovinu. Tako je C-HR postao model s najboljim rezultatom u privlačenju novih kupaca koji po prvi put kupuju vozila ove marke. Jedinstvene kupe linije Tojote C-HR uvek su se izdvajale od drugih automobile. Druga generacija dodatno naglašava taj smeli izgled još širim, stavom preciznim linijama i prefinjenim dizajnom, koji je prilagođen evropskom ukusu. Dinamičan enterijer u 64 boje ambijentalnog osvetljenja, kao i panoramski krov bez zavesice, sastavni su deo personalizovanog korisničkog iskustva koji stavlja kupca u srce vozila.

Tokom svoje dve generacije, model zadržao je odlične prodajne rezultate. Jedan je od Tojotinih najpopularnijih automobila i nastavlja da privlači nove kupce. Takođe, najnovija PHEV varijanta je značajno doprinela povećanju plasmana plug-in hibrida ovog brenda od 93% u odnosu na prethodnu godinu.

Domet od 100 km samo na struju

Najnovija gama Tojote C-HR prvi put obuhvata PHEV verziju, plag-in hibrid 220, s dometom električne vožnje koji odgovara potrebama i navikama savremenih evropskih kupaca. Pruža opuštenu, ravnomernu vožnju poput pravog električnog automobila s dometom do 66 km. Kada se koristi isključivo na gradskim ulicama ili urbanim sredinama može samo na struju da pređe i do 100 km, zavisno od verzije. Koristeći svoj dvojni pogon, plag-in hibrid 220 se automatski prebacuje u hibridni režim kada se baterija isprazni. Time se vozaču pruža sigurnost i fleksibilnost Tojotine hibridne tehnologije, kao i ekonomičnost na svakom putovanju.

Ponuda motora

Novi C-HR pokreću još tri hibridna električna pogona. Hibrid 140 ima motor od 1,8 litara i 140 KS. Za kupce koji žele još zanimljiviji doživljaj u vožnji Hibrid 200 kombinuje snagu i efikasnost 2,0-litarskog motora sa 197 KS. Konačno, hibrid 200 AWD-i pruža vozaču istinsko samopouzdanje i sigurnost kojim se odlikuje pogon na sva četiri točka. Osim više snage i obrtnog momenta, ova verzija se odlikuje boljim prianjanjem. Rezultat su veća stabilnost, preciznije skretanje u krivinama i dodatno samopouzdanje u svim uslovima na putu.

Udobnost i upravljivost

Nova Tojota C-HR se može pohvaliti preciznim upravljanjem, poznatim još iz prve generacije. Zahvaljujući ažuriranoj Tojotinoj arhitekturi, platforma nove generacije pruža veću torzionu krutost i smanjenu masu vozila, bez uticaja na dinamiku vožnje. Visoko razvijena aerodinamika ima koeficijent otpora od 0,318. To je postignuto smanjenjem prednje površine i potpuno unapređenim oblikom karoserije, uključujući donji deo koji optimizuje protok vazduha.

Po prvi put na nekom Tojotinom vozilu, svi plag-in hibridi 220 i GR SPORT poseduju ZF tehnologiju upravljanja osetljivu na frekvenciju rada ogibljenja (Frequency Sensitive Control). Na taj način su dodatno unapređeni upravljanje i udobnost u vožnji. Uticaj na životnu sredinu je smanjen primenom novih recikliranih materijala, manjom masom vozila i nižm emisijama CO₂.

Polaganje na “automatiku” i u Srbiji? Zašto da ne? Ako može u mnogim drugim zemljama, zašto ne bi moglo i u Srbiji? Novim zakonom polaganje na “automatiku” bi moglo da bude omogućeno.

Kako saznajemo u Upravi saobraćajne policije, postoji realna mogućnost da novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja i kod nas bude dozvoljeno polaganje vozačkog ispita na automobilu sa automatskim menjačem. Naravno, samo za B-kategoriju.

Kao što smo već pisali, novi zakon je već uveliko u pripremi i očekuje se da bude usvojen polovinom iduće godine.

Šta kad položi?

Takva mogućnost odavno postoji u mnogim drugim zemljama Evrope i sveta i niko zbog toga nije nešto naročito uskraćen. Oni koji polože na automobilima sa automatskim menjačem dobijaju vozačku dozvolu B-kategorije u kojoj je posebnim kodom naznačeno da ona važi samo za vozila sa takvim prenosom.

Ukoliko bi vlasnik takve dozvole bio zatečen da vozi automobil sa manuelnim menjačem, protiv njega bi bio pokrenut prekršajni postupak zbog upravljanja vozilom za koje nema odgovarajuću dozvolu. Iskustva iz drugih država govore, da se to retko dešava jer takvi vozači zbog sopstvene sigurnosti uglavnom biraju “automatik”.

Lakše do dozvole

U auto-školama kažu da podržavaju ovakvu inicijativu iz više razloga. Prvo, mnogim kandidatima za vozače bi polaganje vozačkog ispita mnogo lakše palo. Drugo, svetska auto-industrija se kreće u pravcu elektrifikacije, a svi električni automobili su sa automatskim prenosom.

Isto važi i za većinu novih vozila sa klasičnim motorima jer je i među njima sve više “automatika”. I treće, Srbija bi na taj način išla u korak sa svetom i u ovoj oblasti.