Zakon nas obavezuje da zimsku opremu na vozilima imamo tek kada su na kolovozu sneg, led ili poledica, ali evo zbog čega nije pametno voziti sa letnjim gumama kada je hladno

Prema našim saobraćajnim propisima zimska sezona za vozače počinje 1. novembra i završava se 1. aprila. U tom periodu u vozilima je obavezna zimska oprema kada se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica. To što je put trenutno suv ne znači da će takav ostati i tokom narednih dana, pogotovo tokom noći kada se temperatura spusti.

Zimske gume moraju biti na sva četiri točka

Kada je reč o zimskoj opremi, pravila su jasna: putnički automobil mora da ima zimske pneumatike, ili pneumatike za sve sezone, na sva četiri točka, a dubina šare ne sme da bude manja od četiri milimetra.

Nije dobra ideja montirati zimske gume samo na pogonske točkove, uz pretpostavku da će to biti dovoljno za bezbednu vožnju. Različito prijanjanje prednjih i zadnjih pneumatika može da utiče na ponašanje automobila u krivinama i prilikom kočenja, povećavajući mogućnost proklizavanja ili zanošenja.

Zbog toga je važno da sve četiri gume budu odgovarajuće za zimske uslove. Prilikom zamene treba proveriti i njihovu starost, stanje i eventualna oštećenja, a ne samo dubinu šare.

Šta je sa gumama za sve sezone?

Vozači koji koriste pneumatike za sve sezone mogu da ih zadrže i tokom zime. Propisi nalažu da im dubina šare nije manja od četiri milimetra.

Važno je i da se ne zaboravi ostatak zimske opreme. Van naseljenih mesta, u propisanom zimskom periodu, u vozilu treba imati lance za sneg ili druga sredstva za povećanje trakcije, namenjena za najmanje dva pogonska točka. Lanci se postavljaju kada to zahtevaju uslovi na putu i u skladu sa saobraćajnim propisima.

Zašto letnje gume nisu dobar izbor zimi?

Letnji pneumatici napravljeni su da pruže odgovarajuće performanse u toplijim uslovima. Kada se temperatura spusti ispod šest stepeni Celzijusovih, njihova smeša gubi deo elastičnosti, što može da pogorša prijanjanje, naročito na hladnom i vlažnom kolovozu, snegu ili ledu.

Zimske gume imaju drugačiju smešu i konstrukciju šare, prilagođenu hladnijim uslovima. To može da doprinese boljoj kontroli vozila i kraćem zaustavnom putu u situacijama za koje su namenjene. Ipak, ni zimski pneumatici ne mogu da nadoknade neprilagođenu brzinu, premalo odstojanje ili nagle pokrete volanom i kočnicom.

Čuvanje pneumatika

Kada skinete letnje gume, čuvajte ih na suvom, tamnom i hladnijem mestu, dalje od direktne sunčeve svetlosti i izvora toplote. Pre ponovne montaže proverite njihovo stanje.

Zima ne mora da donese sneg da bi uslovi vožnje postali zahtevniji. Zato je najbolje da automobil pripremite na vreme, pre nego što vas prva poledica zatekne na putu.

Burek u jednoj ruci, volan u drugoj, a pogled povremeno na put. Da li je to prekršaj? Zakon ne zabranjuje izričito da jedemo, ili da se šminkamo tokom vožnje, ali propisuje da ne smemo da radimo ništa što nam odvlači pažnju. A ako skrenete pogled sa puta samo na tri sekunde, pri brzini od 100 kilometara na sat, automobil će preći više od 83 metra bez vaše kontrole.

Da li smete da jedete dok vozite? A da se šminkate, čitate novine ili pogledate ko vam je poslao poruku? Ako ste pomislili da je odgovor na sva ova pitanja jednostavno „ne“, stvar je ipak malo složenija. Bar kada je reč o tome šta tačno piše u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Šta kaže zakon o jedenju i šminkanju tokom vožnje?

U našem zakonu ne piše izričito da je zabranjeno da jedete dok vozite, niti postoji posebna odredba koja kaže da vozač ne sme da se šminka za volanom. Međutim, član 28. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da vozač ne sme da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu pažnju tokom vožnje.

Drugim rečima, to što zakon ne pominje sendvič, burek ili maskaru poimence ne znači da je sve dozvoljeno. Važno je da li neka radnja ometa vozača i ugrožava bezbednost saobraćaja.

Zamislite vozača koji jednom rukom drži pljeskavicu u lepinji, a drugom upravlja automobilom. I još pritom pokušava da izbegne rupu na putu. Možda je reč o iskusnom profesionalcu, ali ni najveće vozačko iskustvo ne može da promeni činjenicu da je sa dve ruke lakše kontrolisati volan nego sa jednom.

A ako pljeskavica ima više priloga, situacija postaje još komplikovanija. Ne zbog saobraćajne policije, nego zbog hemijskog čišćenja enterijera.

Šminkanje i telefoniranje

Slična je situacija sa šminkanjem tokom vožnje. Nije potrebno posebno objašnjavati zašto je problematično ako vozač umesto puta gleda u ogledalce i pokušava da popravi ajlajner.

Naravno, nije isto šminkati se dok automobil stoji na semaforu i raditi to dok se vozilo kreće. Ipak, najbezbednije je da se takve stvari obave pre polaska. Ili posle, kada se vozilo bezbedno parkira. Crveno svetlo na semaforu nije idealan trenutak za ulepšavanje, naročito ako ste prvi u koloni. Ako ne primetite da se upalilo zeleno, vrlo verovatno da ćete čuti “trubače”.

Mnogo veći problem predstavlja korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, posebno kada ga vozač drži u ruci. Tu je zabrana jasna, a pojačana kontrola usmerena je upravo na otkrivanje ovakvih i drugih radnji koje odvlače pažnju.

Ni preglasna muzika nije bezazlena ako zbog nje vozač ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju. U automobilu, dakle, nije važno samo šta vidimo već i šta možemo da čujemo i na vreme primetimo.

Tri sekunde nepažnje – više od 83 metra bez kontrole

Najbolji argument protiv svih ovih navika nije kazna, već ono što se događa na putu dok vozač ne gleda ispred sebe.

Pri brzini od 100 kilometara na sat automobil za samo tri sekunde pređe više od 83 metra. To je razdaljina koju vozilo savlada dok vozač pogleda poruku, podesi navigaciju ili pokuša da se javi na telefon.

Za to vreme saobraćaj ispred njega ne prestaje. Vozilo može naglo da zakoči, ili da pešak stupi na kolovoz. Situacija koja je pre nekoliko trenutaka delovala potpuno bezbedno može da se promeni.

Čak i kada vozač ostavlja propisno odstojanje, dodatno vreme potrebno da primeti opasnost i reaguje može da bude presudno. A kada se pažnja deli između puta i hrane, telefona ili ogledalca, reakcija može da zakasni.

Šta će biti preciznije definisano u budućnosti?

Odredba koja se odnosi na radnje koje ometaju pažnju vozača trebalo bi da bude preciznije definisana u novom zakonu. U MUP-u očekuju saradnju sa sudijama prekršajnih sudova kako bi se kroz sudsku praksu jasnije odredilo koje se radnje mogu smatrati ometanjem pažnje vozača.

Do tada, ne treba zaključiti da je neka radnja dozvoljena samo zato što nije izričito navedena u zakonu. Okolnosti konkretnog slučaja i procena nadležnih mogu biti važni za utvrđivanje odgovornosti.

Na kraju, pitanje nije samo da li smete da jedete dok vozite, već i da li je baš neophodno da to radite dok se automobil kreće. Sendvič može da sačeka nekoliko minuta. Šminka može da se popravi kada stignete i bezbedno parkirate. A ni poruka neće nestati ako je ne pročitate istog momenta.

Jer najvažnije je da na odredište stignete bezbedno. A burek? Njega je ionako mnogo lakše jesti kada ne morate istovremeno da menjate brzine, pratite saobraćaj i pazite da vam sir ili mesto ne završe na sedištu.

Vozači u Srbiji moći će da sklapaju Sporazum o priznanju saobraćajnih prekršaja preko portala e-Uprava, bez odlaska u policijsku upravu i čekanja na šalterima. Autoinfo.rs ekskluzivno saznaje da će ova usluga uskoro biti uvedena.

Iako Sporazum o priznanju prekršaja u Srbiji postoji još od 2014. godine, mnogi vozači još uvek ne znajuisu svesni da na taj način mogu izbeći zaštitnu meru zabrane upravljanja vozilom na određeno vreme. I to, za većinu saobraćajnih prekršaja za koje je ta mera zakonom predviđena.

Novost je da će takav sporazum uskoro moći da se zaključi elektronski, što će znatno olakšati i pojednostaviti proceduru. Oni koji imaju nalog ne e-upravi, sve će moći da završe preko interneta.

Kako će se sporazum sklapati preko eUprave?

Prema informacijama do kojih je došao Autoinfo.rs, vozači će moći da pristupe usluzi preko portala e-uprava i sa svog računara ili mobilnog telefona sačine Sporazum o priznanju prekršaja. Jedini uslov jeste da se na portal uloguju putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata.

Nakon prijave na portal, korisnik će dobiti uvid u prekršaje zbog kojih su protiv njega podnete prijave. Sledeći korak je da odabere onaj za koji želi da zaključi sporazum. U zavisnosti od vrste prekršaja, sistem će prikazati jednu ili više ponuđenih opcija. Kada izabere i potvrdi opciju sa visinom novčane kazne koja mu odgovara, sporazum je zaključen. Vozaču preostaje samo da plati kaznu, a kazneni poeni će mu naknadno biti upisani u registar. odgovarajuće mogućnosti, nakon čega će vozač moći da izabere ponuđenu opciju i elektronski potvrdi sporazum.

Vozači koji sa portala e-Uprave preuzmu aplikaciju ConsentId, moći će da sklope sporazum i preko svojih pametnih telefona.

Kako se sporazum sklapa sada?

Dok nova elektronska usluga ne bude dostupna, Sporazum o priznanju prekršaja se obavlja na dosadašnji način.

Vozač koji je okrivljen za saobraćajni prekršaj može da predloži sporazum ovlašćenom podnosiocu zahteva. U praksi, kada dobije sudski poziv, vozač treba da ode u policijsku stanicu u kojoj se može sklopiti sporazum. U Beogradu je to Ljermontovljeva ulica (ne kaže se Ljermontova kao što mnogi milsle, jer se čuveni ruski pesnik po kome je ulica dobila ime prezivao Ljermontov, a ne Ljermont).

Pravac u MUP

Sporazum može da se zaključi do donošenja prvostepene sudske odluke. Zato treba otići pravo u MUP, a ne u sud. Tamo treba da popunite zahtev, i kada vam predoče koje su ponuđene opcije, da izaberete onu koja vam najviše odgovara. Nakon toga, dobijate uputstvo za plaćanje dogovorene kazne i to je to. Postignuti sporazum zatim se dostavlja sudu, koji odlučuje da li će ga prihvatiti, ali je to u suštini samo formalnost.

Važno je znati da se sporazum o priznanju prekršaja ne može zaključiti za prekršaj za koji se izdaje prekršajni nalog. Takođe, ne može se zaključiti ni za neke teže saobraćajne prekršaje, poput nasilničke vožnje i slično.

Može li sporazum da ukine zabranu upravljanja vozilom?

Jedna od najznačajnijih prednosti sporazuma jeste mogućnost dogovora o zaštitnoj meri zabrane upravljanja motornim vozilom.

Zakon o prekršajima dopušta da se, pod propisanim uslovima, strane dogovore da se zaštitna mera izrekne u manjem obimu ili da se uopšte ne izrekne. To znači da vozač u određenim slučajevima može da dobije kraću zabranu upravljanja od zakonom predviđene.

Na primer, za prolazak kroz crveno svetlo, umesto 90 dana, zabrana može biti 30 dana. Takođe, može biti i bez zabrane, ako uplatite malo veći iznos kazne. Konkretno za crveno svetlo, kazna je od 20.000 do 40.000 dinara, šest kaznenih poena i 90 dana. Ako se dogovorite da visina novčane kazne bude 30.000, zaštitna mera vam može biti oproštena. U svakom slučaju, ishod zavisi od konkretnog prekršaja, zakonskih uslova i sadržaja sporazuma.

Kazneni poeni ne mogu se jednostavno izbrisati

Sporazum o priznanju prekršaja ne znači da vozač može da izbegne sve posledice saobraćajnog prekršaja. Dakle, kazna mora da se plati i kazneni poeni moraju biti izrečeni, tu nema ublažavanja.

e-Uprava već ima elektronske usluge za vozače

Portal eUprava već omogućava pristup određenim elektronskim uslugama MUP-a koje se odnose na saobraćajne prekršaje. Među njima su pregled podataka o prekršajima i elektronsko izjašnjavanje o tome ko je upravljao vozilom u trenutku kada je prekršaj zabeležen.

Uvođenje mogućnosti sklapanja sporazuma preko interneta predstavljaće dodatni korak u digitalizaciji postupaka koji se odnose na saobraćajne prekršaje. Vozači će tako dobiti jednostavniji način da pristupe postupku i razmotre mogućnosti koje im zakon pruža, bez potrebe da zbog samog sklapanja sporazuma odlaze u nadležnu policijsku ispostavu.

Kada nadležne institucije objave detalje i datum početka rada usluge, biće poznati i svi konkretni uslovi za njeno korišćenje.Dakle Sporazum o priznanju prekršaja nije novina, ali će način njegovog sklapanja biti jednostavniji.