Ostavljanje neregistrovanog, havarisanog ili napuštenog automobila na javnom parkingu ili drugoj javnoj površini česta je pojava na našim ulicama i parkinzima. Međutim, mnogi vlasnici nisu svesni da na taj način čine prekršaj. Zakon propisuje da automobil kojem je istekla registracija ne sme da stoji na javnoj površini. Legalno može biti samo na nečijem privatnom posedu, u dvorištu ili garaži.

Ukoliko ga uoči komunalna inspekcija, ili dođu po nečijoj prijavi, procedura uklanjanja i prateći troškovi mogu biti izuzetno visoki.

Kako izgleda procedura za uklanjanje vozila?

Kada komunalni inspektor ili komunalni milicionar uoči neregistrovano ili havarisano vozilo na javnoj površini, pokreće se sledeći postupak:

• Pisanje prijave i obaveštenja: Na vozilu se ostavlja zvanično obaveštenje vlasniku da je dužan da sam ukloni automobil sa javne površine. Rok za uklanjanje najčešće iznosi tri dana, mada u pojedinim slučajevima može biti i do sedam dana.
• Odnošenje vozila: Ukoliko vlasnik ne postupi po nalogu u zadatom roku, inspekcija ponovo izlazi na teren i poziva Parking servis. Specijalno vozilo „pauk“ odnosi automobil na osigurani plac za odneta vozila.

Koliko iznose kazne i dodatni troškovi?

Odnošenje automobila na plac tek je početak finansijskih problema za vlasnika. Troškovi se gomilaju brže nego što mnogi očekuju:

• Novčana kazna: Kazna za fizičko lice iznosi oko 5.000 dinara, ali prema Odluci o komunalnom redu grada Beograda (i pojedinih drugih lokalnih samouprava) u određenim situacijama može biti i znatno viša.
• Troškovi prevoza (pauka): Vlasnik mora da plati uslugu odnošenja vozila.
• Ležarina na placu: Svaki započeti sat proveden na placu Parking servisa naplaćuje se pojedinačno. Što automobil duže stoji tamo, to je konačni račun veći.

Šta se dešava ako se vlasnik ne pojavi?

Ukoliko se vlasnik ne pojavi i ne preuzme vozilo u predviđenom roku (koji obično iznosi između 30 i 120 dana), pokreće se najgora moguća varijanta.

Nakon isteka 120 dana, nadležni organ pokreće postupak prodaje vozila radi namirenja nastalih troškova. Praktično, automobil tada ide „na doboš“ kako bi se pokrili dugovi za ležarinu i transport.

Savet za vlasnike neregistrovanih vozila

apelujemo na sve vlasnike: ako vam je vozilu istekla registracija, sklonite ga što pre sa javne površine. Premestite automobil na privatnu parcelu ili u garažu dok ne rešite registraciju ili popravku, jer će vas u protivnom prijava komunalnoj inspekciji i odnošenje „paukom“ koštati daleko više nego samo rešavanje statusa vozila.

Savet za komšije

Bez obzira na konstantan manjak slobodnih parking mesta, nikome ne preporučujemo da odmah prijavljuje komšije čiji automobili neregistrovani stoje na parkingu. Oni verovatno već imaju problem da ih dovedu u ispravno stanje i registruju, pa im svakako ne trebaju dodatni troškovi.

Sve češća pojava vožnje u suprotnom smeru na autoputevima u Srbiji izazvala je opravdanu zabrinutost vozača i javnosti. Zbog opasnosti koju ovakvi potezi nose, istražili smo u Upravi saobraćajne policije na koji način se ovi teški prekršaji kažnjavaju. Evo šta smo saznali i šta nam je činiti ukoliko primetimo nekog od takvih samoubica.

Prema informacijama iz policije, visina i vrsta kazne zavise od konkretnih okolnosti pod kojima je ovaj, po život opasni prekršaj napravljen.

Zakon pravi jasnu razliku između vozača koji su slučajno pogrešili i onih koji svesno i u kontinuitetu voze u kontra smeru. Upravo od toga zavisi i visina kazne koja se izriče u ovakvim situacijama.

Slučajna greška ili namerna vožnja u suprotnom smeru?

• Slučajno pogrešno uključenje: Ukoliko se vozač pogrešno uključi na autoput zbog sopstvene nesmotrenosti, pa ubrzo shvati grešku i bezbedno se okrene ili zaustavi, prekršaj se tretira znatno blaže. U tom slučaju, biće kažnjen kao za vožnju u zabranjenom smeru u običnoj jednosmernoj ulici. Znači 10.000 do 20.000 dinara i dva kaznena poena.
• Kontinuirana vožnja u kontra smeru: Ako vozač svesno i nastavi da vozi suprotnom trakom autoputa, policija i sudovi ovaj postupak kvalifikuju kao nasilničku vožnju. Reč je o grubom kršenju saobraćajnih propisa prilikom kojeg se ne pokazuje obzir prema ostalim učesnicima u saobraćaju.

Kolike su kazne za nasilničku vožnju na autoputu?

Ukoliko se vožnja u kontra smeru okarakteriše kao nasilnička vožnja, zakonom su predviđene izuzetno rigorozne sankcije:

• Novčana kazna: Od 120.000 do 140.000 dinara.
• Zatvorska kazna: Od 30 do 60 dana zatvora (ili rad u javnom interesu od 240 do 360 sati, mada se sudovi u poslednje vreme sve češće odlučuju za zatvorske kazne).
• Oduzimanje vozačke dozvole: Zabrana upravljanja vozilom u trajanju od najmanje devet meseci.
• Kazneni poeni: 15 kaznenih poena.

Da li su sankcije dovoljno oštre?

Iako su propisane kazne visoke, postavlja se pitanje da li su one dovoljne za prekršaj koji direktno ugrožava ljudske živote. Stručnjaci iz oblasti saobraćaja otvaraju i pitanje lekarskih pregleda – da li bi vozači koji naprave ovakav prekršaj morali proći vanredni zdravstveni i psihološki pregled kako bi se utvrdilo da li su uopšte sposobni za dalju vožnju.

Šta uraditi ako primetite vozilo u kontra smeru?

Ako tokom vožnje na autoputu primetite automobil koji se kreće u suprotnom smeru:

1. Odmah smanjite brzinu i sklonite se u krajnju desnu (zaustavnu) traku.
2. Uključite sva četiri pokazivača pravca.
3. Čim budete u bezbednoj poziciji, obavestite policiju na broj 192.

Problem legalizacije električnih bicikala, koji po novim propisima ne mogu biti svrstani u bicikle, rešen je na sličan način kao i sa električnim trotinetima. Razlika je samo u tome što trotineti koji imaju jače motore od zakonom predviđenih 600 vati, još uvek ne mogu da se legalizuju, a bicikli sa elektromotorima od preko 0,2 kW mogu.

Za koja električna vozila važi nova uredba?

Vlada je donela Uredbu o posebnim uslovima za identifikaciju i registraciju vozila sa dva točka i elektromotorom koja imaju pedale i mesto za sedenje. Ta uredba odnosi se na vozila koja su fabrički proizvedena i uvezena u Srbiju, ili fabrički sklopljena u zemlji najkasnije do 28. avgusta 2026. godine, a za koja nije utvrđeno kojoj vrsti pripadaju.

Kako se dobija nalepnica za električni bicikl?

Vlasnici će imati mogućnost da utvrde tehničke karakteristike vozila i od Agencije za bezbednost saobraćaja dobiju odgovarajuću nalepnicu i uverenje. Na nalepnici će Rok za podnošenje zahteva ističe 1. februara iduće godine, a svi detalji biće objavljeni na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja. Ukratko, na ovaj način će biti rešen problem legalizacije električnih bicikala koji su legalno kupljeni, a onda je njihova upotreba zabranjena.

Kada električni bicikl ne može da dobije nalepnicu?

Ukoliko vozilo bude okarakterisano kao moped ili motocikl, moći će da se obavi tehnički pregled i registracija. Međutim, ukoliko tehničke karakteristike ne mogu da budu utvrđene, nalepnica neće biti izdata.

Fizičko lice koje prvi put podnosi zahtev biće oslobođeno plaćanja troškova za izdavanje nalepnice i uverenja o tehničkim karakteristikama.

Šta treba od dokumenata?

Zahtev za utvrđivanje tehničkih karakteristika podnosi se Agenciji za bezbednost saobraćajaj. Uz zahtev je potrebno priložiti:

1. Fotokopiju lične karte ili očitanu lična kartu, odnosno dokaz o upisu u registar za pravna lica i preduzetnike
2. Popunjenu i potpisanu izjavu o vlasništvu i dokumentaciji vozila
3. Dokaz o plaćenim troškovima, osim kada je vlasnik oslobođen plaćanja
4. Tehničku dokumentaciju iz koje se mogu utvrditi marka i oznaka vozila, snaga elektromotora, najveća brzina, najveća dozvoljena masa i masa praznog vozila.