Jedno od pitanja o zelenoj karti koje godinama muči naše vozače i koje se svakog leta iznova postavlja pred sezonu godišnjih odmora glasi: ZAŠTO se ne ukine zelena karta za naše građane koji svojim automobilima ulaze u Severnu Makedoniju?

To bi mnoge naše vozače rasteretilo nepotrebnog troška, ali uvek isti odgovor dobijamo iz osiguravajućih društava – da to nije moguće jer ta država još nije postala članica takozvanog Multilateralnog sporazuma.

Međutim, Kurir Biznis je nedavno najavio mogućnost da se to konačno dogodi, navodeći da su inicijativu pokrenuli predstavnici CEFTA i da im je ideja da se zelena karta ukine i za putovanja u Albaniju i Moldaviju.

Kontaktirali smo Udruženje osiguravača Srbije, ali oni još uvek nemaju apsolutno nikakvih informacija o takvoj mogućnosti. Evo šta kažu u zvaničnom saopštenju:

Kakva je procedura za ukidanje zelene karte

“UOS pozdravlja i podržava inicijativu CEFTA da sve države članice te organizacije ukinu Zelenu kartu za ulazak motornih vozila sa inostranim tablicama na njihove teritorije. Mi u Udruženju nemamo saznanja kada bi to moglo da se dogodi ni iz Saveta Biroa Zelene karte,a posebno ne iz Republike Severne Makedonije.

Podsećamo da odluku o ukidanju Zelene karte za vozila sa inostranim tablicama donose nadležni organi svake pojedinačne države nakon što ispune pravne i finansijske uslove propisane od strane Sistema Zelene karte. Srbija, odnosno UOS je te uslove ispunila još 2012. godine kada smo pristupili Multilateralnom sporazumu koji je našim vozačima omogućio ista prava i obaveze koja imaju i vozači iz EU, odnosno ulazak u države EU i još pet država članica tog Sporazuma na osnovu registarske tablice i nalepnice, koja su garant da je vozilo i osigurano.

Albanija, Moldavija i Severna Makedonija još nisu ispunili te uslove i zbog toga je za ulazak vozila sa inostranim tablicama na njihove teritorije potrebna Zelena karta.”

Čeka se potvrda iz Brisela

Dakle, ništa dok zvanično ne stigne potvrda iz Brisela. Slično je bilo i kada je Bosna i Hercegovina od 1. januara 2020. godine postala članica Multilateralnog sporazuma. Sve je unapred najavljeno, ali je bilo potrebno da prođe još neko vreme i da stigne zvanična potvrda da bi nova pravila stupila na snagu. Tek kada se to dogodilo, našim građanima više nije bila potrebna zelena karta kada svojim vozilima putuju u tu zemlju.

Međutim, za Severnu Makedoniju nam još uvek treba, a tamo svake godine, na putu za grčka letovališta, prođe stotine hiljada naših turista. Jasno je da bismo svi voleli da se ove najave obistine i da se rešimo ovog nepotrebnog troška, ali treba reći i da je ovo samo preporuka članica CEFTA koja, za donosioce odluka iz Brisela, naravno nije obavezujuća.

Šta je pravi problem

Verovatno da problem ne bi bio tako veliki, niti bismo se ovim pitanjem uopšte bavili da cena zelene karte u Srbiji nije nerealna i višestruko veća nego u mnogim drugim zemljama.

Zašto nerealna? Zato što je to samo jedno parče papira koje predstavlja potvrdu da je vozilo osigurano. Naša osiguravajuća društva ga u svom Udruženju nabavljaju za nekoliko stotina dinara po komadu, a prodaju ga vozačima za 2.000 dinara.

Poređenja radi, u većini zemalja „zelena karta” košta svega nekoliko evra, koliko je potrebno da se  pokriju troškovi izdavanja, kao recimo u BiH, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj itd, a negde se čak izdaje i besplatno, kao na primer u Hrvatskoj.

Evo prave istine o tome da li će vozač koji izazove saobraćajnu nezgodu na snegu, ledu ili poledici zaista morati iz svog džepa da nadoknadi štetu koju je napravio samo zato što na svom vozilu nije imao zimske gume

Kad god se približi 1. novembar i zvanični početak zimske sezone, u medijima kreću priče o obaveznim pneumaticima za zimsku upotrebu i posledicama koje mogu snaći vozače ukoliko i po snegu voze sa letnjim gumama. Glavna pretnja je da će onaj ko izazove saobraćajnu nezgodu na klizavoj podlozi, morati svu štetu da nadoknadi iz svog džepa, bez obzira na to što ima polisu obaveznog osiguranja u saobraćaju, ukoliko je na vozilu umesto propisanih zimskih, imao letnje gume. E pa evo prave istine o tome.

Iako predstavnici osiguravajućih kuća koji se bave obaveznim osiguranjem u saobraćaju najčešće potvrđuju maločas pomenutu tezu, ima i onih koji misle drugačije, ali šta god ko izjavio ili mislio, suština je u tome da konačnu odluku na kraju ipak donosi sud.

Tehnička neispravnost zbog zimskih guma?

Oni koji plaše vozače da će na kraju morati iz svog džepa da plate štetu koju su izazvali kada na vozilu nisu imali pneumatike za zimsku upotrebu, a kolovoz je bio zaleđen ili prekriven snegom, baziraju takvu tezu na Članu 29. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. U njemu piše da razlog za gubitak prava iz osiguranja, između ostalog, može biti i upravljanje tehnički neispravnim vozilom ukoliko je ta okolnost vozaču bila poznata. E sad, kako to tehnički neispravno zato što umesto zimskih ima letnje gume? Tako što u Članu 246. Zakona o bezbednosti saobraćaja piše da se vozilo u smatra ispravnim ako ima ispravne sve propisane uređaje i opremu. S obzirom na to da i zimske gume spadaju u obaveznu opremu u periodu od 1. novembra do 1. marta kada su vremenski uslovi takvi da je kolovoz zaleđen ili prekriven snegom, onda u neku ruku ima osnova i za tumačenje da je vozilo tehnički neispravno ako u takvim uslovima nema zimske gume. Naravno, smatra se da je to poznato vozaču jer teško da bi neko mogao da se odbrani izjavom da nije znao da su mu na vozilu letnje gume.

Ništa bez jasnog dokaza

Međutim, izneli smo ovakvo tumačenje advokatima i sudijama i pitali ih da li bi tako nešto zaista moglo da prođe na sudu i da li bi neki izazivač nezgode mogao da bude osuđen da plati pričinjenu štetu iako ima polisu obaveznog osiguranja koja bi to trebalo da pokrije. I to samo zato što nije imao zimske gume. I jedni i drugi su nam rekli da u teoriji može, ali da još ne znaju da se tako nešto ikada desilo.

– Dugo sam u ovom poslu i zaista nikada nisam čuo da je nekom vozaču regresirana šteta koju je izazvao samo zbog toga što nije imao zimske pneumatike. Da bi se tako nešto zaista dogodilo, trebalo bi pri utvrđivanju odgovornosti kod naknade štete dokazati uzročno-posledičnu vezu između činjenice da vozilo nije imalo propisanu zimsku opremu i nastanka nezgode, odnosno trebalo bi utvrditi da li je i u kojoj meri korišćenje nepropisnih pneumatika doprinelo izazivanju nezgode. Smatram da tako nešto u praksi ne bi baš bilo lako utvrditi jer bi trebalo uzeti u obzir, pre svega put kočenja koji se na klizavoj podlozi maltene i ne vidi, dubinu šare pneumatika i druge elemente od značaja za nastanak nezgode – kaže Dejan Paripović iz agencije Autobiro, koja pred sudom vrlo uspešno zastupa osiguranike koji imaju bilo kakav spor sa nekom osiguravajućom kućom.

Iste ili jako slične odgovore dobili smo i od jedne poznate advokatske kancelarije, od sudije Prekršajnog suda  u Beogradu, pa čak i od jednog osiguravajućeg društva koje ima veliki ugled među vozačima i reputaciju da svojim osiguranicima isplaćuje pravičnu naknadu štete. 

Može da bude, ali ne mora da znači

– O ovome smo razgovarali još pre nekoliko godina i naš stav se nije promenio. Po našem mišljenju, osiguranik može izgubiti  prava iz osiguranja ukoliko je u trenutku saobraćajne nezgode vozio sa ,,neispravnim,, gumama, isključivo ukoliko se ispostavi da je upravo ta činjenica u celini, ili bar delimično, doprinela nastanku saobraćajne nezgode. Znači, neophodno je da postoji uzročno-posledična veza između štete i ,,neispravnih,, pneumatika i da imamo jasan dokaz da je upravo ta činjenica od ključnog značaja za nastanak nezgode. U suprotnom, bez čvrstog dokaza, neće biti osnova za regresiranje štete od izazivača nezgode iako je ona pričinjena u zimskim uslovima bez zimskih pneumatika – objašnjava Dragan Mišović, rukovodilac Službe za motorna vozila u Sektoru za procenu i likvidaciju štete osiguravajućeg društva Viner štediše.

– Na primer, ako zbog neodgovarajućih guma vozilo nije uspelo da se zaustavi nego je udarilo u neko drugo vozilo, verovatno da bismo uspeli da dokažemo da je razlog duži put kočenja i da do nezgode ne bi došlo da su na vozilu bili pneumatici za zimsku upotrebu. Ali, ako se nezgoda dogodila zato što neko nije ustupio pravo prvenstva prolaza, ili je nekome iznenada presekao put, ili uopšte zbog nepažnje vozača, kao što se sve češće dešava, onda je jasno da to nema apsolutno nikakve veze sa zimskim gumama. Zato se ne može sa sigurnošću reći da će vozač uvek morati sam da plati štetu koju je napravio u zimskim uslovima samo zato što nije imao zimske pneumatike.

Čija je poslednja

Poznata je stvar, i to ne treba dokazivati, da zimske gume na klizavoj ili snegom prekrivenoj podlozi, znatno utiču na stabilnost i upravljivost vozila. Pogotovo u krivinama ili pri naglom kočenju. Ali, izgleda da u praksi ne bi baš bilo lako dokazati da je do nezgode došlo baš zato što su na vozilu umesto zimskih, bile letnje gume. Međutim, konačnu odluku ionako donosi sud koji svaki priloženi dokaz, može, ali ne mora da prihvati, s tim što kad ne prihvati, treba da obrazloži zašto nije prihvatio.

U svakom slučaju, prava istina glasi da nije tačno da će izazivač nezgode na klizavoj podlozi tokom zimske sezone uvek morati iz svog džepa da plati pričinjenu štetu, samo zato što na vozilu nije imao zimske gume. Sigurno neće osim ako osiguravajuće društvo pred sudom ne uspe da dokaže da je baš to bio razlog nastanka nezgode. Bez obzira na to šta o svemu ovome piše u medijima…

Kada vam automobil ošteti vozilo nekog državnog organa, javnih ili komunalnih službi, procedura obeštećenja zavisi od toga ko je prouzrokovao štetu i kakvo je vozilo u pitanju. Evo osnovnih smernica za različite situacije

U slučaju kada vozila državnih organa, javnih ili komunalnih službi prouzrokuju štetu, proces obeštećenja zavisi od okolnosti i vrste vozila koje je oštetilo vaše vozilo. Iako su retki, ovakvi slučajevi se dešavaju i mogu uključivati različite aktere, od vozila hitne pomoći do vojnih mašina, a procedura za naknadu štete varira u zavisnosti od toga ko je prouzrokovao nezgodu. Ako se nađete u situaciji gde vam vozilo, na primer, hitne pomoći, policije, komunalne službe ili „pauka“ nanese štetu, najpre je potrebno pozvati policiju koja će obaviti uviđaj. Nakon toga, možete podneti zahtev za obeštećenje osiguravajućem društvu u kojem je vozilo osigurano. Bitno je napomenuti da vozila koja su deo državnih ili javnih službi uglavnom imaju obavezno osiguranje od auto-odgovornosti.

„Pauk“

Ako je to uradio „pauk“ prilikom uklanjanja nepropisno parkiranog vozila, postupak je nešto drugačiji. Ovakve štete pokriva JKP Parking servis, a nakon što primetite štetu, potrebno je prijaviti to nadležnoj službi Parking servisa. Šteta se utvrđuje na licu mesta gde preuzimate vozilo, a ako se potvrdi da je do štete došlo njihovom krivicom, dobićete dokumentaciju potrebnu za podnošenje zahteva osiguravajućem društvu koje pokriva te štete. Nema potrebe za policijskim uviđajem, ali je važno fotografisati štetu kako biste imali dokaze. Nemojte pokušavati da tražite naknadu za neko oštećenje koje je ranije postojalo, jer njihovi radnici pre odnošenja fotografišu vozilo sa svih strana da bi se zaštitili od eventualnih zloupotreba.

Policija

U slučaju da vam štetu pričini policijsko vozilo, postupak je isti kao kod bilo koje druge saobraćajne nezgode. Neophodno je pozvati policiju da obavi uviđaj, a policajci su dužni da postupaju nepristrasno. Ako se dokaže krivica vozača policijskog vozila, osiguravajuće društvo kod kojeg su osigurana njihova vozila, nadoknadiće vam štetu. Isto to važi i za komunalnu miliciju i za vatrogasna vozila.

Vojna vozila

Najkomplikovanija situacija nastaje kada vojno vozilo izazove nezgodu jer vojska Srbije nije obavezna da osigurava svoja vozila. U takvom slučaju, proces obeštećenja može potrajati duže jer se šteta nadoknađuje na osnovu Zakona o vojsci, prema kojem je Republika Srbija odgovorna za štetu. Postupak počinje policijskim uviđajem, a zahtev za nadoknadu podnosite vojnoj komandi kojoj pripada vozilo.

Autobusi i kamioni

Ako štetu napravi vozilo javnog gradskog prevoza, putarskih preduzeća, hitne pomoći ili gradske čistoće, procedura je slična – ukoliko šteta nije veća od 200.000 dinara, popunjava se evropski izveštaj na licu mesta. Ako je šteta veća ili insistirate da se obavi policijski uviđaj, a to vam je, usput budi rečeno mnogo pametnije, postupak obeštećenja se obavlja putem osiguravajućeg društva koje pokriva ta vozila. Ako je štetu prouzrokovala neosigurana građevinska mašina, preduzeće je obavezno da pokrije troškove iz sopstvenih sredstava ili putem osiguranja koje imaju za takve slučajeve.

Šta treba da radite

Bez obzira na vrstu vozila ili organizacije, važno je brzo reagovati, prijaviti štetu i prikupiti sve potrebne dokaze kako biste osigurali pravičnu nadoknadu. Evo šta tačno treba da uradite u slučaju da vam vozilo bude oštećeno tuđom krivicom:

1. Pozovite saobraćajnu policiju da napravi uviđaj, a ako možete i fotografišite položaj vozila i oštećenja

2. Na licu mesta zapišite broj registracije vozila koje vam je napravilo štetu i naziv osiguravajućeg društva kod kojeg je osigurano

3. Snimite štetu kod procenitelja u osiguravajućem društvu kod kojeg je osigurano vaše ili vozilo izazivača nezgode i predajte vozilo na popravku

4. Posle dve nedelje zovete osiguranje izazivača nezgode da vidite da li je gotov policijski zapisnik i kad možete da podnesete odštetni zahtev