Nakon objavljivanja izveštaja o Nacrtu Zakona o upravljanju otpadom, Udruženje autoservisi Srbije izdalo je saopštenje za medije koje objavljujemo u celosti

Posle objavljivanja Izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi za Nacrt Zakona o upravljanju otpadom, postalo je jasno da veliki broj predloženih izmena i primedaba nije prihvaćen. Među odbijenim su i predlozi Udruženja autoservisi Srbije, usmereni na rešavanje problema opasnog otpada koji nastaje u motornim vozilima, a generiše se u našim radionicama.

– Sve ono što smo predložili zasniva se na praksi Evropske unije i država regiona koje su uspele da spreče ili drastično smanje količine otpadnog ulja, antifriza i ostalog opasnog otpada koji završava u vodotocima, vazduhu i zemljištu. U Srbiji se, međutim, ta veza između propisa i stvarnosti na terenu i dalje ne vidi, a ukoliko Nacrt uđe u skupštinsku proceduru u obliku koji je prezentovan, bojimo se da će situacija biti samo gora, – kaže Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja autoservisi Srbije.

Trovanje bez kontrole

Prema zvaničnim podacima, od oko 40.000 tona motornog ulja koliko se godišnje stavi na tržište Srbije, sakupi se svega nekoliko procenata otpadnog motornog ulja. Ostatak završava u kanalima, rekama, u zemlji, a najčešće kao energent u pećima bez ikakve kontrole.

– To nije statistika. To je voda koja stiže u naša domaćinstva. To je zemlja na kojoj proizvodimo hranu. To su deca koja rastu u sredini u kojoj opasni otpad ulazi u sve pore života, – upozorava Đurišić.

Jedan od ključnih predloga Udruženja bio je uvođenje kategorije „malih generatora opasnog otpada“, odnosno olakšanog režima za male servise koji ne proizvode, već samo preuzimaju otpad koji nastaje upotrebom vozila. Međutim, ovaj predlog je odbijen uz obrazloženje da su autoservisi „proizvođači otpada“.

Ko proizvodi otpad?

– Ovo jednostavno nije tačno. Mi ne proizvodimo otpad. Otpad se proizvodi vožnjom, korišćenjem vozila. Kada nam vozilo stigne, mi otpad samo razdvajamo, skladištimo i predajemo ovlašćenim operaterima, i to ako imamo sreće da neko uopšte želi da ga preuzme od nas, jer smo „mali i neisplativi“. Zbog pogrešnog poimanja termina „proizvođač“, na nas padaju obaveze i troškovi koji ne bi trebalo da budu naši, – pojašnjava Đurišić. – Umesto da budemo prepoznati kao važan činilac u lancu pravilnog upravljanja opasnim otpadom, kao neko ko sprečava da on završi u prirodi, pa samim tim i dodatno motivisani da se uključimo i sistem zbrinjavanja, visoki troškovi zbrinjavanja, komplikovane procedure i nesrazmerne kazne samo demotivišu i teraju majstore na rad na crno, – dodaje ona.  

Drugi naš ključni predlog odnosio se na ograničenje prodaje motornih ulja, akumulatora, filtera i antifriza fizičkim licima, kako bi se sprečilo da opasan otpad nastavi da se stvara van sistemskih tokova. Ministarstvo je ovaj predlog odbilo, uz obrazloženje da „zakon ne može da ograniči poslovanje privrednih subjekata“.

– Taj argument je potpuno neosnovan, jer je država već ograničila prodaju fluorovanih gasova kroz sistem Sertifikata B i registar pravnih lica koja mogu da kupuju kontrolisane gasove. Trgovci su obavezani da ove gasove prodaju samo registrovanim subjektima. Dakle, mehanizam već postoji i dokazano funkcioniše. Pitanje je samo zašto nema iste volje kada se radi o otpadnim uljima, antifrizima i filterima, iako su zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine o količinama zbrinutog opasnog otpada poražavajući? – kaže Đurišić.

 Šta bi Srbija dobila ako se naši predlozi usvoje

Ako bi se predložena rešenja primenila, mogao bi jasno i precizno da se prati tok opasnog otpada. Država bi dobila kontrolu nad tim tokovima, a neformalni sektor bi se postepeno smanjio jer bi nelegalni servisi izgubili mogućnost da legalno kupuju ulja i delove bez registracije. Samo od registracije 4.500 do 6.000 nelegalnih radionica, koliko ih ima prema našim procenama, budžet Srbije bi godišnje prihodovao između 30 i 50 miliona evra kroz poreze i doprinose.

Tužna statistika – cena nebrige

Srbija je godinama među prvima u Evropi po broju prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha, a prema podacima SZO prva u Evropi po smrtnosti od raka pluća uzrokovanog zagađenjem. Korišćenje otpadnog ulja kao energenta direktno oslobađa PM 2.5 i PM 10 čestice, kao i policiklične aromatične ugljovodonike (PAH jedinjenja) – supstance koje su zvanično klasifikovane kao kancerogene. U zimskim mesecima, u mnogim manjim gradovima i prigradskim naseljima, upravo je sagorevanje otpadnog ulja u pećima i kotlovima glavni uzrok zagađenja vazduha. To je tiha ekološka katastrofa koja traje decenijama, a mi i dalje nemamo sistem koji je u stanju da je spreči. Stiče se utisak da za državu i širu javnost nije tema da svi zajedno ne činimo dovoljno.

Ukinuli Zeleni fond

Ključni problem ostaje nepostojanje Zelenog fonda, mada je to eksplicitna preporuka Evropske unije i osnovni mehanizam za finansiranje upravljanja otpadom u većini evropskih država.

– Bez Zelenog fonda, ovaj sistem nema izvor finansiranja. Onda trošak završava na pogrešnom mestu, na kraju lanca, na malim privrednicima. To mnoge tera na rad na crno i dodatno pogoršava pitanje opasnog otpada, – ističe Đurišić. – Mi ne tražimo poseban tretman, niti bilo kakve privilegije, – zaključuje ona. – Tražimo samo da prestanemo da se pravimo da imamo sistem, već da zaista uspostavimo sistem koji štiti životnu sredinu, važi za sve i motiviše one koji rade po zakonu.“

APEL MINISTARSTVU

Udruženje autoservisi Srbije upućuje javni apel Ministarstvu zaštite životne sredine: Srbiji nisu potrebne kozmetičke izmene Zakona, već rešenja koja će sprečiti da zemlja bude zatrpana svim mogućim vrstama opasnog i neopasnog otpada. Potreban nam je sistem koji stvarno funkcioniše, a ne sistem koji se samo formalno poziva na evropsku praksu.

U toku je priprema uvođenja daljinske kontrole tehničkih pregleda koja će onemogućiti malverzacije i prolazak vozila sa neispravnim kočnicama i sistemima za obradu izduvnih gasova. Očekuje se da takozvani Centralni informacioni sistem tehničkih pregleda (CISTEP) bude u funkciji tokom iduće godine, čime će se steći uslovi za novi način kontrole provere tehničke ispravnosti vozila.

Ukoliko od 5. jula bude počela da važi odredba Pravilnika o podeli motornih vozila i tehničkim uslovima koja glasi da se vozila koja su proizvedena sa katalizatorom ne mogu koristiti ako im taj uređaj nije ispravan, mnogi automobili u Srbiji neće moći legalno da prođu tehnički pregled. Da li vozači treba da se nadaju novom odlaganju ovog pravila, čija je primena već više puta prolongirana ili im je pametnije da počnu da razmišljaju o rešavanju eventualnih problema sa izduvnim gasovima. Popravka sistema za obradu izduvnih gasova ne mora da bude skupa, a evo prilike da se obavi uz popust…