Problem legalizacije električnih bicikala, koji po novim propisima ne mogu biti svrstani u bicikle, rešen je na sličan način kao i sa električnim trotinetima. Razlika je samo u tome što trotineti koji imaju jače motore od zakonom predviđenih 600 vati, još uvek ne mogu da se legalizuju, a bicikli sa elektromotorima od preko 0,2 kW mogu.

Za koja električna vozila važi nova uredba?

Vlada je donela Uredbu o posebnim uslovima za identifikaciju i registraciju vozila sa dva točka i elektromotorom koja imaju pedale i mesto za sedenje. Ta uredba odnosi se na vozila koja su fabrički proizvedena i uvezena u Srbiju, ili fabrički sklopljena u zemlji najkasnije do 28. avgusta 2026. godine, a za koja nije utvrđeno kojoj vrsti pripadaju.

Kako se dobija nalepnica za električni bicikl?

Vlasnici će imati mogućnost da utvrde tehničke karakteristike vozila i od Agencije za bezbednost saobraćaja dobiju odgovarajuću nalepnicu i uverenje. Na nalepnici će Rok za podnošenje zahteva ističe 1. februara iduće godine, a svi detalji biće objavljeni na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja. Ukratko, na ovaj način će biti rešen problem legalizacije električnih bicikala koji su legalno kupljeni, a onda je njihova upotreba zabranjena.

Kada električni bicikl ne može da dobije nalepnicu?

Ukoliko vozilo bude okarakterisano kao moped ili motocikl, moći će da se obavi tehnički pregled i registracija. Međutim, ukoliko tehničke karakteristike ne mogu da budu utvrđene, nalepnica neće biti izdata.

Fizičko lice koje prvi put podnosi zahtev biće oslobođeno plaćanja troškova za izdavanje nalepnice i uverenja o tehničkim karakteristikama.

Šta treba od dokumenata?

Zahtev za utvrđivanje tehničkih karakteristika podnosi se Agenciji za bezbednost saobraćajaj. Uz zahtev je potrebno priložiti:

1. Fotokopiju lične karte ili očitanu lična kartu, odnosno dokaz o upisu u registar za pravna lica i preduzetnike
2. Popunjenu i potpisanu izjavu o vlasništvu i dokumentaciji vozila
3. Dokaz o plaćenim troškovima, osim kada je vlasnik oslobođen plaćanja
4. Tehničku dokumentaciju iz koje se mogu utvrditi marka i oznaka vozila, snaga elektromotora, najveća brzina, najveća dozvoljena masa i masa praznog vozila.

Poslednjih godina na tržištu Srbije primetan je značajan porast broja električnih polovnjaka, prvenstveno iz uvoza. Ovakav trend predstavlja pozitivan korak ka modernizaciji voznog parka i smanjenju emisije štetnih gasova, ali istovremeno otvara pitanje bezbednosti, tehničke ispravnosti i transparentnosti prilikom kupovine.

Nije samo baterija

Struka upozorava da kupovina polovnog električnog vozila ne bi smela da se zasniva isključivo na vizuelnom izgledu, godini proizvodnje ili povoljnoj ceni. Za razliku od vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, kod električnih automobila posebno je važno utvrditi stanje visokonaponske baterije, kompletnog visokonaponskog sistema, elektronike, sistema za hlađenje baterije, kao i istoriju svih prethodnih popravki.

Najvrednija komponenta električnog vozila jeste pogonska baterija, čija vrednost može predstavljati značajan procenat ukupne vrednosti automobila. Njeno stvarno stanje nije moguće pouzdano proceniti bez odgovarajuće dijagnostike. Parametri poput preostalog kapaciteta (State of Health – SoH), broja ciklusa punjenja, eventualnih grešaka u baterijskom sistemu i istorije rada mogu ukazati na to da li će vozilo pouzdano služiti godinama ili će u skorijem periodu zahtevati veoma skupe intervencije.

Posebno važno

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti vozilima koja su učestvovala u saobraćajnim nezgodama, naročito onima sa oštećenjima podvozja, prednjeg ili zadnjeg dela vozila, kao i vozilima koja su bila izložena poplavama ili požarima. Kod električnih vozila čak i kada su spoljašnja oštećenja kvalitetno sanirana, moguće je da su pretrpele posledice komponente koje nisu lako vidljive.

U slučaju ozbiljnijeg udara može doći do oštećenja kućišta baterije, unutrašnjih ćelija, visokonaponskih kablova, konektora, sistema za hlađenje ili zaštitnih elemenata baterijskog paketa. Takva oštećenja ne moraju odmah izazvati kvar, već mogu predstavljati latentni problem koji se ispoljava nakon više nedelja ili meseci eksploatacije.

Predupredite požar

Posebno zabrinjava činjenica da mehaničko oštećenje litijum-jonskih ćelija može povećati rizik od unutrašnjih kratkih spojeva. U određenim slučajevima to može dovesti do pojave poznate kao “termalni beg” (thermal runaway), procesa nekontrolisanog povećanja temperature baterijskih ćelija koji može izazvati požar. Iako su ovakvi događaji relativno retki, posledice mogu biti veoma ozbiljne, zbog čega proizvođači propisuju stroge procedure pregleda i popravke nakon svake ozbiljnije nezgode.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se na tržištu mogu pojaviti vozila kod kojih su pojedini sigurnosni sistemi privremeno deaktivirani ili neadekvatno popravljeni kako bi vozilo bilo što pre vraćeno u prodaju. Bez stručne dijagnostike kupac najčešće nema mogućnost da prepozna takve nedostatke.

Iz navedenih razloga preporuka stručne javnosti jeste da se pre kupovine polovnog električnog vozila obavezno izvrše:

• kompletna dijagnostika vozila odgovarajućom opremom;
• provera zdravstvenog stanja (SoH) pogonske baterije;
• pregled visokonaponskog sistema od strane obučenog servisera;
• provera istorije servisiranja i eventualnih šteta;
• pregled podvozja, baterijskog kućišta i tragova prethodnih popravki;
• provera rada sistema za punjenje i svih bezbednosnih sistema.

Kupovina polovnog električnog vozila može biti odlična investicija ukoliko je vozilo tehnički ispravno i pravilno održavano. Međutim, preskakanje stručnog pregleda radi uštede relativno malog iznosa može dovesti do višestruko većih troškova popravke, gubitka vrednosti vozila, ali i ugrožavanja bezbednosti vozača, putnika i drugih učesnika u saobraćaju.

Zbog toga apelujemo na građane da kupovini polovnog električnog vozila pristupe odgovorno. Stručna provera nije nepotreban trošak, već ulaganje u bezbednost, pouzdanost i dugoročnu isplativost vozila.

Vlada Republike Srbije i ove godine planira subvencije za kupovinu novih električnih vozila. Najznačajnija novina odnosi se na pojednostavljen postupak prijave, koji će se u potpunosti sprovoditi elektronskim putem preko Portala eUprave.

Za ovu meru budžetom za 2026. godinu opredeljeno je 170 miliona dinara, dok se iznos subvencija kreće od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste električnog vozila — od mopeda, motocikala i lakih četvorotočkaša, do putničkih i teretnih vozila.

Zahtevi za dodelu subvencija moći će da se podnose od 1. marta do 30. septembra 2026. godine, isključivo elektronskim putem, a detaljno uputstvo sa objašnjenjem procedure biće objavljeno u narednom periodu.

Subvencije će se, kao i do sada, odobravati po redosledu pristizanja urednih zahteva, uz mogućnost obezbeđivanja dodatnih sredstava ukoliko interesovanje premaši raspoloživi budžet.

Iznosi subvencija:

250 € za električne mopede i lake tricikle

500 € za električne motocikle, teške tricikle, lake i teške četvorocikle

5.000 € za putnička električna vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone