Konačno omogućeni legalizacija i registracija oldtajmera iz uvoza. Kakva je procedura i koliko košta da jedan stari automobil zvanično dobije status vozila od istorijskog značaja? Kakve olakšice čekaju oldtajmere na tehničkim pregledima? Kako je zaboravljeno smanjenje troškova registracije?

Od ponedeljka 27. januara i zvanično može da se podnese zahtev za utvrđivanje statusa vozila od istorijskog značaja. Zahteve će primati Centar za motorna vozila AMS Srbije i Laboratorija CIAH Mašinskog fakulteta u Beogradu. To su pravna lica koje je Agencija za bezbednost saobraćaja ovlastila da stručnim pregledom utvrde koja vozila ispunjavaju uslov da se svrstaju u kategoriju vozila od istorijskog značaja. Podsećamo, ti uslovi podrazumevaju da je vozilo proizvedeno ili registrovano pre 30 ili više godina, da je u voznom stanju, da je održavano u originalnom ili približno originalnom stanju i da kao takvo predstavlja materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa.

Koliko sve ovo košta?

Ovo je važna i dobra vest za sve vlasnike i ljubitelje starih automobila, koji žele da sačuvaju svedoke automobilske istorije. Ali, i za Srbiju uopšte jer u poslednjih skoro sedam godina kod nas nije bilo moguće registrovati oldtajmera iz uvoza. Sada je najzad uveden red u ovu oblast, ali ćemo i to morati da platimo. Centar za motorna vozila ovu uslugu naplaćuje 30.000 dinara sa PDV-om, a Laboratorija CIAH 25.800. Cena na Mašinskom fakultetu u Beogradu može biti i duplo niža ukoliko postoji važeća FIVA karta. To su cene pregleda na koje treba dodati još oko 3.500 dinara za potvrdu Agencije za bezbednost saobraćaja. Sveukupno nije baš malo, ali moglo je i gore. Iz pouzdanih izvora saznajemo da se prvobitno predlagalo da samo pregled košta 104.000 dinara, što, na sreću, nije prihvaćeno.

Šta treba od papira?

Vozilo koje se ispituje mora biti kompletno, čisto, bez značajnih oštećenja i uvoznom stanju. Zahtev može da se podnese i poštom i elektronskim putem, a uz njega treba priložiti sledeću dokumentaciju:

1) Dokumenta koja sadrže tehničke podatke potrebne za registraciju vozila. Za prethodno registrovano vozilo, saobraćajnu dozvolu ili potvrdu o registraciji, ili o privremenoj registraciji. Ako nema saobraćajne, može i Uverenje o upisu u jedinstveni registar vozila. Za vozilo koje nije bilo registrovano, potreban je dokument koji izdaje proizvođač vozila ili njegov ovlašćeni predstavnik. Poželjan je i neki drugi dokaz iz koga se mogu obezbediti neophodni podaci;

2) Fotokopija Jedinstvene carinske isprave ili dokaz da je započet carinski postupak (uz original na uvid) i inostrana saobraćajna dozvolu ukoliko se vozilo uvozi kao upotrebljavano;

3) Isprava kojom se potvrđuje pravo svojine, ako vozilo nije prethodno registrovano na ime lica navedenog u zahtevu;

4) FIVA karta (ako je izdata i važeća) ili ostala dokumenta na osnovu kojih se mogu utvrditi tehničke karakteristike vozila, usaglašenost vozila sa originalnim stanjem, izvršene izmene ili poboljšanja konstrukcije i činjenice koje se odnose na istorijske događaje ili osobe koje su povezane sa predmetnim vozilom;

5) Fotografije vozila (spoljašnjost, unutrašnjost, motorski prostor) u stanju u kom se nalazi u trenutku podnošenja zahteva;

6) Dokazi o sprovedenim ispitivanjima prepravki na vozilu, ukoliko ih je bilo;

7) U slučaju reprodukcije istorijskog vozila, dokaz o sprovedenom ispitivanju pojedinačno proizvedenog, odnosno prepravljenog vozila, u zavisnosti od načina na koji je reprodukcija izrađena. Dokazom o sprovedenom ispitivanju u inostranstvu se može smatrati i evidencija o sprovedenom ispitivanju u saobraćajnoj dozvoli.

Kakva je procedura?

Prvi korak je preliminarni pregled dokumentacije dostavljene uz zahtev. Ako se ustanovi da vozilo ispunjava propisane uslove, a nema važeću FIVA kartu, formira se stručna komisija koja obavlja detaljan pregled. Tu se pregleda i ono što na fotografijama nije moglo da se vidi. Na primer, podvozje automobila koje ne sme biti trulo. Proverava se i da li su na vozilu rađene nedozvoljene prepravke. Na kraju, komisija sačinjava izveštaj o ispitivanju sa zaključkom koji može biti pozitivan ili negativan. Ukoliko je pozitivan, Agencija izdaje potvrdu o statusu vozila od istorijskog značaja. Sa tim dokumentom se može obaviti tehnički pregled i registrovati oldtajmer, a za automobile su predviđene i posebne registarske tablice. Inače, ovakav status mogu dobiti i motocikli koji ispunjavaju navedene uslove mada treba napomenuti i da su neki problemi samo polovično rešeni.

Čega su oslobođeni na tehničkom pregledu?

Pravilnikom o podeli motornih vozila i tehničkim uslovima, predviđene su izvesne olakšice u pogledu uslova koje oldtajmeri moraju da ispune na tehničkim pregledima i to uglavnom u vezi sa svetlosnom signalizacijom i kočnicama. U stvari, propisano je i da oldtajmer ne mora da ispuni tehničke uslove koji nisu bili na snazi u trenutku njegove proizvodnje, ali uz uslov da izuzeće od tih uslova bude navedeno u Potvrdi o vozilu od istorijskog značaja, koju je izdala Agencija za bezbednost saobraćaja i njegova opravdanost dokumentovana u postupku utvrđivanja statusa. Dakle, uslove koje vozilo ne može da ispuni obavezno treba navesti u tom zaključku u izveštaju o ispitivanju i to je nešto što stručna komisija ne sme da zaboravi. To što napišu, stajaće i u potvrdi koju izdaje i overava Agencija, tako da će biti dovoljno da se to pokaže na tehničkom pregledu i kontrolori neće zahtevati da vozilo ispuni nešto što nije ni postojalo u vreme kada je to vozilo proizvedeno.

 Evo čega su po pravilniku oldtajmeri oslobođeni na tehničkim pregledima, odnosno koje delove i uređaje ne moraju da imaju:

–           ABS sistem protiv blokiranja kočnica

–           rikverc svetlo,

–           zadnje svetlo za maglu,

–            treće stop svetlo,

–            žuta bočna poziciona svetla,

–            bočne katadioptere,

–            vozačko ogledalo,

–            branike,

–            pojaseve za sva sedišta,

–            optičku I zvučnu kontrolu uključenosti migavca

–            jačinu svetala kao savremeni automobile

–            žute migavce (ako je tako navedeno u potvrdi koju izdaje ABS)

–            ovalnost kočionih diskova im se neće kontrolisati

Ništa od jeftinije registracije!

Međutim, jedna važna stvar, nažalost nije rešena onako kako su se mnogi nadali. Reč je o troškovima. Vlasnike oldtajmera koji ih voze samo nekoliko puta godišnje, više zanimaju olakšice u postupku registracije. Konkretno, dodatno smanjenje poreza na upotrebu vozila koji je ogroman za vozila sa motorima zapremine veće od dva litra i drugih naknada koje se plaćaju pri produženju registracije. Ako to nije moguće, onda barem da njihova registracija, kada već imaju posebne registarske tablice, važi najmanje tri godine, a ne da moraju svake godine da je produžavaju. Nažalost, nadležni su, po svemu sudeći, ovog puta sve to prespavali i za sada nema nagoveštaja o mogućnosti jeftinije registracije za vozila od istorijskog značaja.

FOTOGRAFIJE: BS Produkcija, Kragujevac

Godina 2024. je za evropske automobilske proizvođače bila sve samo ne “glatka vožnja”. Od problema sa profitima do rastuće konkurencije iz Kine, evropska automobilska industrija se suočava sa izazovima koji ih guraju na ivicu (ili su možda volan usmerili direktno u provaliju?). Da li su Stellantis, Mercedes, Volkswagen, BMW, Audi u krizi i da li Kina preuzima volan? Šta se zapravo događa i kako kineski proizvođači električnih automobila zauzimaju pol-poziciju na globalnom tržištu?

BMW: Od luksuza do glavobolje

Glavobolje BMW -a

Zamislite ovo: nalazite se u prelepom BMW X7, ali umesto luksuzne vožnje, motor vas vuče unazad. To je upravo ono što se dogodilo BMW-u ove godine. Operativni profit pao je za 61% u trećem kvartalu, a prihodi su zabeležili pad od 15,7%. Glavni krivac? Kina, koja se od glavnog tržišta pretvorila u noćnu moru. Dodajte tome probleme sa sistemima kočenja i dobijate recept za poslovni krah.

Audi: Kad Brisel nije bio sladak

Brisel za Audi

Audi je, sa druge strane, rešio da zatvori fabriku u Briselu i dodatno “zapali” svoj budžet. Operativna dobit pala je sa 1,8 milijardi evra na samo 106 miliona evra. Šta se desilo sa globalnom prodajom? Pad od 16%. Kada Audi, jedan od najpoznatijih luksuznih brendova počne da broji sitne pare, jasno je da je nešto krenulo naopako.

Stellantis: Veliki san o elektrifikaciji?

Elektrifikacija i Stellantis

Dok su se Stellantisovi menadžeri pravili važni sa svojim planovima za elektrifikaciju, stvarnost ih je udarila kao loša rupa na putu. Operativna marža pala je na samo 5,5-7%, a prognoze slobodnog novčanog toka govore o gubicima između 5 i 10 milijardi evra. Ako ovo nije “check engine” signal za celu industriju, ne znamo šta jeste.

Električna vozila: Kina ubacuje u petu brzinu

Dok Evropljani gube tržišni udeo, Kina radi ono što najbolje zna – preuzima. Kineski proizvođači električnih automobila, poput BYD-a, NIO-a i XPeng-a, bukvalno su eksplodirali u prodaji. Prodaja kineskih električnih automobila porasla je za 35% u 2024. godini, dok evropski proizvođači beleže stagnaciju ili pad. Kineski brendovi ne samo da nude pristupačnije modele, već i uvode inovacije koje evropski giganti ne uspevaju da prate.

Da li je jeftinije uvek bolje?

Bolje a jeftinije?

Kineski modeli poput BYD Atto 3 i NIO ET5 nude cenu koja je neprikosnovena. Dok recimo, evropski modeli poput VW ID.3 pokušavaju da osvoje tržište, prosečan kupac jednostavno ne može da ignoriše razliku u ceni. Kao što bi rekli naši ljudi: “Zašto bih dao 40.000, ili 50.000 evra, kad ovo isto radi za 30.000?”

Mercedes i Volkswagen: Gde su zapeli?

Mercedes-Benz i Volkswagen, tradicionalno simboli kvaliteta i prestiža, bore se sa opadajućom potražnjom. Prodaja njihovih električnih modela daleko zaostaje za kineskim rivalima. I dok se Mercedes bavi strategijama kako da prodaju luksuz, Kinezi već uvode sledeću generaciju baterijskih sistema.

Evropska industrija automobila: Gde je izlaz?

Da li evropski proizvođači imaju šanse da povrate svoj sjaj? Postoje neki koraci koje bi mogli preduzeti:

• Smanjenje troškova proizvodnje – Ovo je očigledno, ali izgleda kao da se niko ne trudi dovoljno.
• Inovacije, inovacije i još malo inovacija – Bez toga, Kina će nastaviti da dominira.
• Pažljivija definicija ciljeva – Fokus na specifične segmente poput luksuznih EV modela.

Kriza ili šansa?

Dok kineski automobili osvajaju svet, evropska industrija deluje kao da traži izlaz iz tunela bez svetla na kraju. Ipak, potencijal za povratak postoji. Samo je pitanje – hoće li se evropski proizvođači opametiti na vreme ili će im Kina zauvek preoteti volan?

Premašena granica od milion prodatih primeraka Tojotinog SUV-a C segmenta na evropskom tržištu. Uspeh dostignut drugom generacijom ovogmodela, dizajniranom, razvijenom i proizvedenom u Evropi

Tojota C-HR je u Evropi prodata u million primeraka, potvrdivši svoju poziciju jednog od najprodavanijih modela poznatog japanskog automobilskog giganta. Lansiran 2016. godine, privukao je pažnju nekonvencionalnim dizajnom, zabavnim karakterom u vožnji i vrhunskim kvalitetom. Svojim smelim izgledom oštrih ivica, koji podseća na dinamične linije sportskog kupea, postavlja nove standarde dizajna u evropskom C-SUV segmentu.

Dizajn glavni prodajni adut

Prepoznatljiv izgled ovog modela zaslužan je za pozitivnu promenu percepcije Tojote u Evropi. Više od polovine kupaca navode stil ovog automobila kao presudni razlog za kupovinu. Tako je C-HR postao model s najboljim rezultatom u privlačenju novih kupaca koji po prvi put kupuju vozila ove marke. Jedinstvene kupe linije Tojote C-HR uvek su se izdvajale od drugih automobile. Druga generacija dodatno naglašava taj smeli izgled još širim, stavom preciznim linijama i prefinjenim dizajnom, koji je prilagođen evropskom ukusu. Dinamičan enterijer u 64 boje ambijentalnog osvetljenja, kao i panoramski krov bez zavesice, sastavni su deo personalizovanog korisničkog iskustva koji stavlja kupca u srce vozila.

Tokom svoje dve generacije, model zadržao je odlične prodajne rezultate. Jedan je od Tojotinih najpopularnijih automobila i nastavlja da privlači nove kupce. Takođe, najnovija PHEV varijanta je značajno doprinela povećanju plasmana plug-in hibrida ovog brenda od 93% u odnosu na prethodnu godinu.

Domet od 100 km samo na struju

Najnovija gama Tojote C-HR prvi put obuhvata PHEV verziju, plag-in hibrid 220, s dometom električne vožnje koji odgovara potrebama i navikama savremenih evropskih kupaca. Pruža opuštenu, ravnomernu vožnju poput pravog električnog automobila s dometom do 66 km. Kada se koristi isključivo na gradskim ulicama ili urbanim sredinama može samo na struju da pređe i do 100 km, zavisno od verzije. Koristeći svoj dvojni pogon, plag-in hibrid 220 se automatski prebacuje u hibridni režim kada se baterija isprazni. Time se vozaču pruža sigurnost i fleksibilnost Tojotine hibridne tehnologije, kao i ekonomičnost na svakom putovanju.

Ponuda motora

Novi C-HR pokreću još tri hibridna električna pogona. Hibrid 140 ima motor od 1,8 litara i 140 KS. Za kupce koji žele još zanimljiviji doživljaj u vožnji Hibrid 200 kombinuje snagu i efikasnost 2,0-litarskog motora sa 197 KS. Konačno, hibrid 200 AWD-i pruža vozaču istinsko samopouzdanje i sigurnost kojim se odlikuje pogon na sva četiri točka. Osim više snage i obrtnog momenta, ova verzija se odlikuje boljim prianjanjem. Rezultat su veća stabilnost, preciznije skretanje u krivinama i dodatno samopouzdanje u svim uslovima na putu.

Udobnost i upravljivost

Nova Tojota C-HR se može pohvaliti preciznim upravljanjem, poznatim još iz prve generacije. Zahvaljujući ažuriranoj Tojotinoj arhitekturi, platforma nove generacije pruža veću torzionu krutost i smanjenu masu vozila, bez uticaja na dinamiku vožnje. Visoko razvijena aerodinamika ima koeficijent otpora od 0,318. To je postignuto smanjenjem prednje površine i potpuno unapređenim oblikom karoserije, uključujući donji deo koji optimizuje protok vazduha.

Po prvi put na nekom Tojotinom vozilu, svi plag-in hibridi 220 i GR SPORT poseduju ZF tehnologiju upravljanja osetljivu na frekvenciju rada ogibljenja (Frequency Sensitive Control). Na taj način su dodatno unapređeni upravljanje i udobnost u vožnji. Uticaj na životnu sredinu je smanjen primenom novih recikliranih materijala, manjom masom vozila i nižm emisijama CO₂.